Da li se znojenjem zaista tope masti iz vašeg organizma? Kao što je uobičajeno da se ljudi više znoje tokom letnjeg perioda nego togom zimskog apsolutno je znojenje najviše pojačano tokom letnjih treninga. Mnogi veruju da što se više znojite, to više masti sagorevate. Pokušaćemo da razjasnimo da li je to istina. Znojenje predstavlja proces regulacije telesne temperature. Znojenjem se troši 98% vode, tragovi uree, mllečnih i masnih kiselina. Sagorela mast tokom vežbanje se ne izbacuje znojenjem. Tako da to bi bio odgovor na ovo pitanje. Pitate se na koji onda način se telo oslobađa sagorelih masnih naslaga? Potpuna oksidacija 10kg ljudske masti zahteva udisanje 29kg kiseonika da bi se proizvelo 28kg uljendioksida i 11kg vode. Među njima 8,4kg ugljendioksida i 1,6kg vode potiče iz masti koja se metabolizovala. Zbog toga se većina izgubljene masti pretvara u ugljendioksid i vodu i napušta telo. Nije slučaj da apsolutno sva voda u našem organizmu postaje znoj. Neki deo će se izbaciti putem urina, suza, izmeta ili dahom. Sada znate da znojenje i gubitak masti nisu usko povezani. Takođe znojenje je individualna stvar. Neko se znaoji manje neko više, takođe to je i stvar hormona, takođe se može i uticati na to.
Međutim nemojte se upoređivati sa drugima i misliti da je vaš trening bio manje efektivan ili da ste sagoreli manje masti ukoliko se niste oznojili nako neka druga osoba koja nakon treninga bude u potpunosti mokra. Znojenje je samo mehanizam vašeg tela da se ohladi. Normalna ljudska temperatura je do 37 stepeni što se u određenim granicama kontroliše termoregulacijom u kojoj je koža glavni kanal za snižavanje toplote. Sportskom aktivnošću, unutrašnja telesna temperatura raste a znojenje postaje glavni način gubitka toplote kako bi se održala telesna temperatura u granicama normale. Kada je teporegulacija preopterećena, dolazi do toplotnog udara.
Leti vruće ili vlažno vreme povećava količinu znojenja ali telo se ne znoji toliko zimi jer nema potrebu za dodatnim hlađenjem. Uprkos sezonskim varijacijama u količini znojenja, iste vežbe će generalno sagoreti sličnu količinu kalorija. Istina je da se neki ljudi znoje mnogo više prilikom izvođenja iste vežbe. Količina znojenja takođe ima veze sa količinom znojnih žlezda, koje su raspoređenje po većem delu tela, izlučujući znoj na površinu kože. Razlikuju se u zavisnosti od pola, starosti, rase, itd. Takođe, koliko je neka osoba znoji takođe je zasnovano na pojedinačnom sadržaju telesne tečnosti. Ukoliko osoba ima veću količinu telesne tečnosti učinak znojenja je veći. Recimo je specifično da dok trčite možda nećete primetiti da se znojite, međutim taj proces se svakako odvija od onog trenutka kada telo prima informaciju da je potrebno sniziti telesnu temperaturu. Međutim možete primetiti znojenje u trenutku kada prestanete sa trčanjem. To je iz razloga što proces znojenja nastavlja da se odvija kako bi obezbedilo jednak intezitet sve dok se telesna temperatura ne spusti u granice normale. Nekome će tečnost samo isparavati iz tela dok nekome to nije dovoljno pa će se manifestovati u vidu kapljica. Može se desiti da vas velika količina znoja tokom treninga motiviše i čini da se osećate kao da ste uradili naporan trening koji je sagoreo dosta kalorija. Iako vi putem znoja ne topite masti ipak on može biti pokazatelj intezivnog treninga na kojem zapravo jeste sagoreli veliki broj kalorija. Iz razloga što je vaše telo bilo izloženo velikom pritisku, moralo je podignuti svoju temperaturu i to je rezultiralo znojenjem.